Mada sam uvek znao ko je Ornella Muti činjenica je da bi se teško mogao setiti nekog njenog filma (čak sam totalno smetnuo sa uma da je glumila u Flash Gordonu ali ne Dale Arden već princezu Auru). Takođe činjenica je da sam je “znao” zato što je bilo dovoljno samo jednom je videti i zauvek se u nju “zaljubiti”.
A činjenica i da je “Cebo para una adolescente” jedna ispod prosečna španska “ljubavno adoloscentska” drama.
Gornji poster (jedan od nekoliko naziva, kao što beše običaj u to doba, ovog filma pod kojim se distrubirao bila je i “Sekretarica”) osim što vas navodi na pogrešan trag takođe je i veoma nepravedan prema glavnoj junakinji Maribel.
Ova lepa ali, avaj, pokazaće se, nesrećna devojka biva zaposlena preko veze (tj. njen otac moli svog šefa Don Ignacia, velikog budžovana-direktora u građevinskoj firmi) kao sekretarica kod znatno starijeg lika-likovčine-dvoličnika kojeg glumi Philippe Leroy.
Philippe Leroy je tada imao 44 godine a Ornella Muti tek 19. Btw. činjenica je da su tada neki muškarci zaista izgledali znatno starije od svojih godina (napr. mislio sam da ima preko pedeset) dok je istovremeno, opet, kao i uvek, činjenica, da je Ornella Muti uvek izgledala mlađe.
Elem, Ignacio za svoje mlade sekretarice ima već razrađenu šemu kako će ih zavesti i iskoristiti lažnim pričama o tome da je potrebno “živeti u trenutku” i da odavno ne voli svoju ženu (sa kojom ima i decu) ali opet potrebno je ipak njihovu vezu “čuvati u tajnosti zbog socijalnih/društvenih normi”.
Ignacio će Maribel smuvati/povaliti na službenom putu u Londonu i njihova veza će se nastaviti po povratku (tu je i stan koji Ignacio ima za ovakva druženja).
Da ne bude zabune Maribel zaista deluje kao veoma naivna i nedužna devojka koju bi ovakav smrad i predator lako mogao zavesti.
Takođe, da ne bude zabune, nema ovde scena/kadrova u kojima nam Maribel otkriva svoje draži (kao što nagoveštava onaj poster) te nemojte gledati “Sekretaricu” ako vam je to glavni mamac.
Osim što je ljigavac Ignacio je i ljigavac i pokvarenjak. Da bi osigurao Maribelovu bezuslovnu “ljubav” (poslušnost) on će njenim roditeljima dati praktično besplatan zajam zahvaljujući kojem će se kompletna porodica preseliti u ovaj španski “Novi Beograd u izgradnji koji vidite na gornjoj slici…iza fiće” (mislim da se radnja filma odigrava u Madridu ali nisam siguran).
Situacija će se zakomplikovati kada Maribel upozna, ne baš vršnjaka ali svakako mlađeg, Karlosa koji je novinar.
Glumac koji glumi Karlosa imao je tada samo 32 godine
Između njih dvoje se rodi ljubav, Ignacio počne da pizdi i ljubomiriše a sve se ponadamo da će konačno film ozbiljno pozabaviti i nekim temama koje je sam otvorio (koliko je bilo normalno i uobičajeno da žene budu dovedene u ovakav položaj ako su želele da rade u nekoj firmi, plus, veoma zanimljiv aspekt/odnosa između roditelja i njihove ćerke tj. da li oni zaista znaju kakav je odnos nje i njenog šefa i da li to možda čak i odobravaju i postrekuju).
Ništa od toga. Finale nam donosi antiklimaktično (mada ni do tada nije bilo baš klimaktično) razrešenje koje me malecno podseti na “Diplomca” ali samo u smislu da je čorba čorba, pa bila ona klin čorba ili riblja čorba (ili ona Čorba bez Bore Čorbe).
Na skali od (1-6) ocena: 2+
