Overlord (2018)

Ako me pamćenje dobro služi sličan zaplet ali samo sa vukodlacima u galskom selu čitao sam nekada davno u Marti Misteriji. A tamo beše i Asteriks.

Za nekih pet godina…ma šta pet…deset godina…kad budete naleteli na  recenziju filma pod imenom „Overlord“ pojma nećete imati o čem’ se u njemu radi. Ovih dana, možda i znate. Zbog toga, za sve vas buduće čitaoce..za svih vas šestoro… pravićemo se da ne znamo da je „Overlord“ u stvari još jedan film o Z ali ovog puta u WW2 i to u galskom selu…sve sa magičnim napicima i Obeliksima…bez *.

 Dakle, u osvit dana D, šestog juna 1944 mala, ali ne i  odabrana, grupa vojnika dobija zadatak da se iskrca duboko u pozadinu nemačke odbrane, u jedno francusko selo i uništi radar postavljen na vrhu seoske crkve.

(L-R) Jovan Adepo as Boyce, Dominic Applewhite as Rosenfeld in the film, OVERLORD by Paramount Pictures

   Sam početak filma je brutalno ubedljiv. Avion sa našim junacima plovi u eskadrili i približava se cilju. Oni, kao što bi i svako u takvoj situaciji, razmenjuju međusobne (dijaloške) žaoke u stilu „čiji je veći“. Neposredno pre iskakanja, nastupa pakao u vazduh.

 Australijski režiser Julius Avery (koji će možda u narednih deset godina postati i neko ime) te scene vazdušnog napada, aviona koji se raspada u vatrenim eksplozijama pod dejstvom nemačke artiljerije, dok iz njega iskaču naši (ne)srećnici, slika prilično impresivno.

 I narednih nekoliko minuta, na zemlji, deluju jednako žestoko. Adrenalin i tenzija pršti sa ekrana… a onda stižu u to famozno selo. Tada, na scenu stupa generički scenario, papirni „who cares“ likovi, problematični motivi i skromni B budžet.(kao da su od 30ak miliona, koliko je koštao film, jedno dve trećine iskoristili za onaj rolekoster početak jer u nastavku štede i na statistima). Na scenu stupaju i Z i Obeliksi…nema *.

Avery je vešt i talentovan režiser koji uspeva da nam do kraja pruži još nekoliko adrenalinskih naleta ali oni se razbijaju od monolitno dosadni scenarijo koji nije u stanju da iznedri više od par zanimljivih  replika. Mogao je ovo biti znatno zabavniji film…da su se malo više potrudili.

Na skali od (1-6) ocena: 3 –

recenzija: Gimitrije Verzićduh sa dva plava oka

p.s. Ovaj film nema veze sa Cloverfield-om

p.p.s. Ovaj film ima veze sa JJ Abramsom

p.p.p.s. ne pamtim neki ratni film u kome su ovoliko koristili reč nacisti umesto dobre stare reči ŠVABE…pardon, Nemci. Eh ta politička korektnost…šijo mi ga Đura u 1944 godini.

About Gimitrije Verzić 124 Articles
Čuveni duh sa plavim okom (a od susreta sa Bozzom postao je duh sa dva plava oka), propali kandidat za kandidata studenta filmske režije i beskompromisni (takođe propali) filmski kritičar koga ste svi imali priliku da upoznate u prelomnoj, epoholno dvodelnoj epizodi "Bioskop Sloboda" Svojim autorskim tekstovima o filmu on će definitivno oplemeniti ovaj prostor. Takođe, Gimitrije fanatično gleda televiziju pa možemo očekivati i njegove tekstove na tu temu

Be the first to comment

Postavite pitanje ili ostavite komentar...

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.