Iza projekta “Ghost Stories” stoji zanimljiva ekipa a i priča i, mada vas neću previše gnjaviti sa ovim, neophodno je ipak pomenuti bazične informacije.
Andy Nyman i Jeremy Dyson je dvojac/krivac za ovaj film. Oni su i napisali scenario i režirali ovu neku vrstu horor omnibusa koji se sastoji iz tri priče koje povezuje istraga popularnog profesora i tv zvezde Phillip Goodman (koga upravo glumi Andy Nyman) kome je specijalnost razotkrivanje šarlatana i prevaranata koji tvrde da imaju neke natprirodne moći ili da su prisustvovali nekakvim natprirodnim dešavanjima.
Andy Nyman i Jeremy Dyson su ovaj film bazirali na svojoj popularnoj pozorišnoj predstavi iz 2010 i ta teatralnost, naročito u samoj završnici, jasno je vidljiva. Kada već pominjem završnicu jedna od osnovnih molbi/zahteva upućen publici pre nego što se spusti zavesa bila je da ne otkrivaju ono što ih je dočekalo na kraju…. a dočekaće vas svakako…
Nevolja (Velja) je što taj kraj i nije toliko originalan i neočekivan jer svako ko je pogledao milion filmova neće biti (previše) iznenađen. Opet, meni nije zamerka što je kraj takav nego više a zašto baš takav…
Istraga koju vodi profesor Goodman bavi se sa tri slučaja natprirodnih dešavanja na koje mu je skrenuo pažnju njegov idol iz detinjstva, takođe stručnjak za paranormalne prevare.
Taj idol je iznenada, pre nekoliko decenija jednostavno nestao, te je Goodman-u posebno stalo da otkrije šta se krije iza tog neočekivanog povratka, pa prihvata ponuđeni posao.
Prvi slučaj je povezan sa noćnim čuvarom (Paul Whitehouse) koji je imao strašan susret tokom noćne smene, drugi se bavi čudnim tinejdžerom (Alex Lawther) i njegovom pričom o još čudnijim dešavanjima u šumi a treći u središte svoje misterije stavlja beskrupuloznog berzanskog mešetara (Martin Freeman) koji ima probleme sa, verovatno, poltergejstom.
Moramo priznati da “Ghost Stories” (naročito prva dva slučaja) imaju nekoliko izuzetno vešto izgrađenih jezivih scena. Istovremeno ta, sve vreme, nespokojna bizarna atmosfera dodatno čini gledaoce nervoznim u iščekivanju onog što sledi. Nekako mi se čini da je za nju (atmosferu) najviše zaslužan Jeremy Dyson koji je jedan od autora one čuvene i svakako bizarne crnohumorne “Lige džentlemena” koju nikada nisam odgledao do kraja a sada je možda baš i pravo vreme za nju.
Opet, vraćam se kraju filma koji me ipak nije toliko impresionirao kao što su se nadali autori. Nekako mi se čini, da su ostavili da on bude jednostavan, tj. jednostavniji, čitav film bi imao mnogo više vrednosti prilikom nekog kasnijeg gledanja…što će vam, verovatno, zvučati prilično apsurdno kao tvrdnja kada pogledate šta se to krije na kraju.
Na skali od (1-6) ocena: 3 +
