Den som dræber :Tama Oni koji ubijaju (2019-?)

Realno, ovo je za dvojku....emotivno...KEC!!!

Upravo videh da je krenula druga sezona ove serije. Pojma nisam imao da je toliko popularna. I tako, umesto da vam napišem da je ne gledate, sada menjam ovu rečenicu u :”Nemojte gledati uopšte ovu seriju…dovoljno je to što sam se ja zeznuo i pogledao/prokleo prvu sezonu.”

Ako niste uspeli da pročitate sadržaj ove danske serije (trenutno se nalazi na PickBox-u) sa naslovne slike eve vam ga o’de…

Šest meseci nakon otmice 17-godišnje Julije sa ulica Kopenhagena, inspektor Jan Mikelsen jedini veruje da je ona možda još živa. Kopajući po starim slučajevima naiđe na sličan slučaj star 10 godina. Tako dođe do novih dokaza koji ga dovedu do tela devojke koju je pre 10 godina ubio isti počinilac koji je oteo Juliju. Jan udruži snage sa psihološkinjom Luize Bergstin, i oni otkriju još povezanih slučajeva, a onda nestane još jedna devojka…

Mnogo stvari me je užasno nerviralo u “Den som dræber”. Kada je počela serija pomislio sam, okej, evo upoznajemo ovo dvoje glavnih likova, od kojih doduše, ni jedan ne liči na nekog ko se bavi tom profesijom.

Niti je Natalie Madueño (tada je imala 32 godine) neko ko izgleda kao psiholog, pogotovo iskusan, niti je Kenneth M. Christensen nekakav detektiv.

I nije problem toliko u njihovom izgledu već je mnogo veći problem u njihovom ponašanju. Mada, imajući u vidu kakvi su ovi zločinci debili, razumem da i policija koja ih juri mora biti još veća debilana…

Kada sam, nakon druge epizode, shvatio da će ovi naši jadnici čitavu sezonu pokušavati da reše jedan slučaj, a publika već tada zna i ko je i šta je manijak, i zna da i nije baš nekakve inteligencije…i on i njegov pomoćnik…usp…spojler…iz druge epizode, nije mi ostalo ništa drugo nego da se fokusiram na ostale aspekte ovog TV produkta/prdetka…

Da je ova serija napr. snimljena 1999 godine, rekao bih, u njenu odbranu, da je u pitanju hrabar pokušaj rušenja tabua, a detaljni prikaz ne samo stanja uma manijaka već i onog šta radi svojim žrtvama, opravdao bih kao nešto sa čime se moramo suočiti jer je, jel’te tako grozno u stvarnosti.

2019 godine, ovakav način prikaza je najgori vid eksploatacije i to u najgorem mogućem smislu, jer je uvijen u kvazi ozbiljnu seriju koja, navodno, otkriva Tamu i kako se ta Tama uvlači u živote svojih antagonista, tj. kako događaji iz mladosti formiraju manijakalnu ličnost.

U svakoj od 40ak minuta epizode (ima ih, na sreću, samo 8) prisustvujemo grozomornim scenama ponižavanja i maltretiranja tinejdžerki. Hoćete da gledate manijaka kako siluje devojčicu…na pravom ste mestu…. Gledajte…

Nemam reči kojim bih opisao sav bes i besmislenost svega onog što se dešava na malom ekranu. Nema opravdanja…nikakvog.

Neko će mi reći, tako je u stvarnom životu…niti su zločinci supegenijalci niti su policajci Šerlok Holmsovi…

Ja vam kažem…Odjebite… Zar stvarno mislite da je potrebno čak 8 epizoda da gledamo jednog, ni po čemu drugom fascinantnog, lika osim što je manijak… Zar je stvarno potrebno da gledamo 8 epizoda torture nad istim osobama…

Mislim, da su bar otimali i neke druge…napr. crvenokose…ili one sa ravnim grudima… ma, jedno 5/6 po epizodi…

I onako su ovo dvoje što ih kao jure dva kretena…zajedno sa kompletnom danskom policijom.

Na skali od (1-5) ocena: 1

recenzija: DeHičkok

About DeHičkok 128 Articles
Poznat kao ljubitelj TV serija, De Palme i Hičkoka, ovaj naš novi virtuelni član dolazi sa virtuelnih mesta poznatih kao Znak Sagite/Darkwood. Ne pije, ne puši i ne psuje. Omiljen mu je junak Bozza Vampir a omiljena boja žuta (giallo). Zadužen je da pokrije sve što može da se prekrije...

Be the first to comment

Postavite pitanje ili ostavite komentar...

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.