Režija: Tonino Valerii
Glume: George Hilton , Marilù Tolo, Salvo Randone, William Berger
O čemu se ovde radi:
Sve počinje od jedne odrubljene glave ali ubrzo će svi tragovi voditi ka slučaju otmice i ubistva jedne devojčice i njenog oca koje se desilo mesecima ranije.
Ključna reč iz naziva filma:
assassino
Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:
bager
Ima li tu nešto zanimljivo ?
Ovo je jedan od neobičnijih na jedan običan način giallo filmova. Naime, režiser Valleri je uglavnom snimao (špageti) vesterne (Il mio nome è Nessuno aka My Name Is Nobody aka Zovem se Niko (1973)). Nije ovo snimljen kao vestern ali ne liči ni na giallo….sve dok se ne desi ono jedno grozomorno ubistvo (a nije bagerom).
I dok slične scene će te videti i danas, postoji u ovom filmu jedna scena, tačnije jedan kadar, koji sasvim sigurno nećete moći videti u bilo kakvoj “normalnoj” filmskoj produkciji. I ne, nema tu odsecanja glava, vađenja očiju ili nekih takvih pošasti…
Kad vidite tu scenu biće vam čudno kako je to u to doba bilo normalno (mada nam film jasno implicira kontekst prikazanog) u smislu da je tako nešto bilo okej snimiti…
Ali nekada je i odlazak na plažu izgledao drugačije…
Šta je dobro u ovom filmu ?
Scenario nije besmislen kao što je inače, da ne kažem a hoću, standard kod giallo filmova. Mada sama misterija i nije nešto zanimljiva film je jasno koncipiran kao klasična policijsko detektivska priča sa glavnim inspektorom i krugom osumnjičenih. Poslednja sekvenca “Mio caro assassino” kao da je izašla iz ruku (ali ne po kvalitetu) Agate Kristi, sve sa okupljanjem svih aktera (i potencijalnih ubica) na jednom mestu i detektiva koji im drži “Poaro monolog”…
Šta je još dobro u filmu ?
Ovaj brka sa gornje slike, George Hilton (Tutti i colori del buio aka All the Colors of the Dark (1972)). Ovaj rođeni Urugvajac koji je karijeru započeo u Argentini, ’60-ih godina je došao u Italiju i tamo se na kraju trajno nastanio (umro je 2019 godine u Rimu). Čovek je bio i radan i vredan (talenat i izgled ne sporim uopšte). Pre svega je glumio u gomili (špageti) vesterna ali kako je giallo postojao sve popularniji morao je da obuče odelu, stavi kravatu skine šešir i postane savremenik i giallo sledbenik.
Te 1972 godine je imao premijeru čak pet filmova (1 vestern i 4 giallo) te možete zamisliti kako su izgledala ta snimanja. Pogotovo ako znate, a sada će te i saznati, da je napr. za onaj već pomenuti dugački monolog koji mora da održi na kraju filma, scenario dobio pola sata pre početka snimanja (verovatno ni scenaristi nisu znali ko je ubica do tada).
U svakom slučaju, Hilton George je bio gotivan lik..i sa brkovima i bez njih….a tek slede prikazi nekih njegovih filmova…
Šta je loše u ovom filmu ?
Režija je…hajd da kažem i budem blag…korektna…
Šta je još loše u ovom filmu ?
I ja sam mogao da snimim ovako film. Bez ikakvog ličnog pečata, kao da snimam prenos skupštine a ne napetu policijsku potragu.
[my_movie_db id=69579]
Scenario, kao što napisah, nije nimalo spektakularan ali neko sa dovoljno energije i volje mogao je da iscedi bar još neku kap…krvi
Postoje li bolji filmovi od ovog ?
George Hilton je glumio u boljim
Postoje li lošiji filmovi od ovog ?
Naravno. George Hilton je glumio i u gorim
Vredi li ovo gledati ?
Ima nešto neobično privlačno u ovoj, naizgled, običnosti ovog filma. Ako uspete da dođete do dobre kopije, što da ne
Zaključak za kraj:
Muziku je radio Ennio Morricone. Dovoljan podatak da donesete i sami zaključak
Na skali od (1-6) ocena: 3-/2+
recenzija: Gimitrije Verzić, duh sa dva plava oka
