“Umetnost vožnje po kiši” je ekranizacija istoimenog bestselera (u Americi) iz 2008 godine. Roman, pa i film, poseban je po tome što je ispričan iz perspektive zlatnog retrivera po imenu Enzo.
Enzo je dobio ime po Enzo Ferariju jer je njegov gazda Deni (Milo Ventimiglia) profesionalni vozač trka i obožavalac ferari auto mašina.
Priča tj. film počinje u trenutku kada se odrasli Enzo nalazi u ozbiljnim bolovima na podu hodnika Denijeve kuće i onda, prateći naraciju (glas pozajmljuje Kevin Kostner), gledamo kako je Enzo upoznao Denija i kroz kakve su sve životne lomove i oluje, sreće i tuge, prošli njih dvojca…
Dobro, nije to tako zanimljiva priča kao priča Sergeja i Mileta…ali ima svojih trenutaka.
Naravno niko ne bi čitao/gledao “The Art of Racing in the Rain” kada bi ovo stvarno bio film o čoveku i psu te je pisac Garth Stein u njega udenuo životnu (melo)dramu o fatalnoj ljubavi, sretnoj porodici i nesrećnoj sudbini kroz koju će proći Denny.
Melodrama kao žanr mi je oduvek bila bliska srcu (a naročito Biografu kome je srce prepuklo zbog jedne takve) ali ovde režiser Simon Curtis i scenarista Mark Bomback tako uplašeno (ko na jajima) dodiruju svaku od, eventualno, “opasnih” tema i krajnji utisak je prilično mlak i površan.
Ne znam da li je tako i u romanu (ako jeste onda je kvaliteta nedeljnog kiosk ljubića…ako takvi još izlaze) ali, osim što je definitivno većeg budžeta i sa boljim glumcima, ovo je na (nešto višem) nivou prosečnog Hallmark/Diva tv filma.
Moglo je ovo biti mnogo bolje…
Na skali od (1-6) ocena: 2+
