Ako znate da u ovom televizijskom ostvarenju glume Richard Crenna (koga znate napr. iz Rambo filmova) i Yvette Mimieux (koju bi ste morali znati iz Vremeplova (1960) ako je već ne prepoznajete iz The Black Hole (1979)) i da je naziv “Đavoli pas: Pas iz pakla” ne vidim apsolutno ni jedan razlog zbog čega ne bi ste požurili da što pre pronađete i pogledate ovaj film…osim možda taj da ste ipak pročitali ovaj tekst do kraja.
Uvodna scena: Satanski ritual
Lokacija: Mračna, seoska lokacija, verovatno štala ili napuštena zgrada (odnosno svakako ostaci seta sa snimanja nekog drugog filma/serije)
Tajanstvena žena (izuzetno uverljivo tu tajanstvenost tumači Martine Beswick koja se pojavila pre toga u čak 2 James Bond filma), vođa kulta, predvodi satanski ritual zajedno sa ostalim (statistima) likovima ogrnutim u specijalno dizajnirane satanske bade mantile. Pevaju oko pentagrama, prizivajući demonske sile. Nemački ovčar okoti leglo štenaca tokom ceremonije. Vođa kulta proglašava jedno štene za oteletvorenje demonskog entiteta zvog Barghest, mitskog psa iz pakla. Scena je osvetljena svećama i slušamo sve vreme nekakvo pevanje i jeftinu sintisajzer muziku.
Plan kulta je distribuirati štence raznim nasumičnim porodicama kako bi širili Satanin uticaj. Jadne porodice osim što pojma nemaju da su u posedu štenaca iz pakla ne znaju da će ako i čak i pokupe paklena govanca svojih ljubimaca tokom šetnje završiti upravo tamo…mislim na pakao, ne na svetu zemlju koja se đubri psećim izmetima.
Nakon ovog jezivog uvoda od koga vam svakako nije dobro slede strašni događaji a ja ću vam ispričati samo neke od njih...jer ne želim da vas baš toliko uplašim.
Upoznajemo naposletku i vedru porodicu Bari koja živi u vedroj sunčanoj Kaliforniji:
Majk Bari (Richard Crenna), praktičan otac, Beti Bari (Yvette Mimieux), praktična žena i njihove dvoje (praktične) tinejdž dece, Boni (Kim Richards) i Čarli (Ike Eisenmann). Imaju i psa Skipera a uz psa uvek jedna pobožna migrantkinja iz južnih krajeva, kućna pomoćnica Marija.
Nesrećni Skiper ubrzo zglajzne pod točkovima kombija zle sekte a potom se jedan prodavac kučića, sumnjivog lika i ponašanja (od kojeg ne bi ste uzeli ni besplatne karte za beogradski metro), nacrta sa pričom da im želi podariti jedno besplatno štene nemačkog ovčara.
Deca ko deca a i praktični roditelji naravno da prihvate taj praktični i iznenadni poklon… a i kuče jeste slatko.
I onda taj novi ljubimac koga će nazvati Laki (tj. Srećko) kao i u svim sličnim filmova na temu “đavole dece” (a ovog puta štenadi) će polako (ali sigurno) započeti da pridobija svoje vlasnike da pređu na “tamnu stranu” a sve one koju me smetaju pošalje u večna lovišta.
Beti postaje distancirana, Boni i Čarli se ponašaju tajnovito, a Marija postaje uznemirena. Laki intenzivno bulji u članove porodice, nagoveštavajući svoju kontrolu. Ćale je sve vreme na poslu i još uvek ne primećuje da mu paklena zver preotima familiju.
Beti, Boni i Čarli (nazivaću ih ubuduće BBČ) ponašaju se sve čudnije. Beti zanemaruje kućne poslove (što je stvarno sramotno ponašanje), zuri u prazno ili crta okultne simbole. Deca pevuše na tavanu, okružena svećama a kada ih Majk uhvati, lažu da je to samo igra.
“Devil Dog: The Hound of Hell” ulazi u završnu fazu smehotresnog filma kada se Majk uputi put Ekvadora da bi se sastao sa nekakvim šamanom a sve deluje kao da je snimano u parku preko puta njihove kuće.
Kada svemu tome dodate spektakularne (TV) specijalne efekte i način kako Majk (nakon svih tih sakupljenih znanja širom planete) pokušava da spase svoju porodicu i reši se Džekija, pardon, Lakija zaista nema sumnje da će te uživati u svakom kadru ovogo filma…ako imate pregršt slobodnog vremena na raspolaganju i volite da ga trošite uzaludno poput mene.
Ne mogu reći da mi nije bilo zabavno gledajući ovaj film ali to ne znači da zaslužuje veću ocenu od ove koja sledi
Na skali od (1-6) ocena: 2/2+
