Po scenariju i ideji “svaštara” (ovde taj izraz koristim u pozitivnom smislu) Anthony Horowitz-a snimljena je mini serija (od 6 epizoda) “Nine Bodies in a Mexican Morgue” koja se trenutno prikazuje na BBC a premijeru je imala u martu na MGM+ striming platformi, što znači da je malo ko i čuo za nju a kamoli video*.
*to je važilo sve dok nisam saznao da ovu seriju imate i na HBO MAX
Horowitz koji je pre svega pisac a potom i scenarista (kome su omiljeni žanr misterije te je radio i adaptacije za TV Agate Kristi a pisao i epizode za Midsomer Murders (1997-?)) ovde je inspiraciju našao u jednoj od najviše korišćenih premisa/ideja iz dela Agate Kristi koji mnogi znaju (dok nije prestalo da bude politički korektno) kao “10 malih crnaca” (u Americi kao “10 malih indijanaca”) iliti kod nas “10 ljutih gusara” 🙂 odnosno, kako se sada zvanično zove “And Then There Were None“.
Dakle, izolovano mesto, grupa naizgled slučajno odabranih saputnika na tom izolovanom mestu a onda, jedan po jedan, neko ih ubija. Očigledno, ubica je neko od njih.
U “Nine Bodies in a Mexican Morgue” odmah na početku saznajemo da je u mrtvačnicu u jednoj vojnoj meksičkoj bazi dovezeno (helikopterom) devet tela a da je u malom avionu koji se srušio u džungli bilo ukupno deset putnika.
Ne znamo ko je nedostajući, ne znamo ko su mrtvi te u šest epizoda pratimo priču o njima (u flešbeku) ali i neka dešavanja u sadašnjosti dok pokušavamo da sami otkrijemo ko je ubica među njima i zbog čega ovi sretno preživeli putnici avionske nesreće potom bivaju nesretno (i na različite načine) lišavani te sreće tj. svojih života.
U avionu su se našli ljudi raznih profila, neki kažu da su bili u Meksiku turistički, neki poslovno, a neki ne žele da podele sa drugima zašto su se našli baš u ovom avionu (osim što je cena karte za Hjuston bila veoma povoljna).
Serija je u početku (bareme meni) izuzetno zabavna jer su svi karakteri (i glumci koji glume) zanimljivi i zaista ne možemo pogoditi kojim redosledom će nas, polako, jedan po jedan, “napuštati”.
Paralelna zbivanja u sadašnjosti takođe nisu gubljenje vremena i ono što je dobro što zaista nemamo nekih dugih i nepotrebnih flešbekova iz prošlosti samih aktera ove priče jer bi sigurno, pošto imamo samo šest epizoda, izgubili iz fokusa glavnu priču i misteriju.
Dodatni plus je što je sama lokacija veoma atraktivna te vizuelni aspekt serije izgleda “moćno” a plus (na plus) je što su, hteli to ili ne, naši protagonisti uključeni i “igru preživljavanja”.
Osim ubice, moraju da se suoče sa faktima da možda nemaju ni dovoljno hrane/vode da bi preživeli u ovoj džungli.
Kako se bližimo kraju dve ključne stvari će početi doprinositi da sve manje i manje uživam u epizodama koje slede a naročito u poslednjoj.
Prva je ta da kako se smanjuje odnos mrtvih i živih istovremeno se, logično, smanjuje i broj osumnjičenih. “Nine Bodies in a Mexican Morgue” ima jednu falinku od samog početka koja jednostavno štrči i kada, na kraju potvrdimo/otkrijemo, da je je to upravo to, ona postaje i glavna mana. Opet, bez te falinke pitanje je da li bi ova serija i bila snimljena i gledana i toliko na tu temu jer sve dodatno bi predstavljalo spojler.
Druga, znatno veća (jer ova prva podrazumeva da poznajete/sećate se jedne od ključnih trikova iz romana Agate Kristi+pasionirani ste gledalac/filmofil/tvManijak) je vezana za motive koje ubica ima i zbog čega sve ovo čini.
I dok to nekako, uspemo da “progutamo” taj savršeni plan i sve ono što će se desiti u poslednjoj, šestoj epizodi bilo je previše i za moju, uvek radu za ovakve žanrovske egzibicije koje volim, suspenziju neverice.
Opet, na kraju nas čeka jedan ironičan završetak koji mi je vratio osmeh na lice i pomerio kranju ocenu ka ipak solidnoj.
Na skali od (1-5) ocena: 3
recenzija: DeHičkok
p.s. upravo nas je gledanje ove serije potaklo da se fokusiramo na original Agate Kristi te se nadam da će tokom oktobra izaći tekstovi o svim postojećim, a nama dostupnim, verzijama ekranizacije ovog romana
Ten Little Indians aka Deset malih crnaca (1965)
Ten Little Indians aka And Then There Were None aka 10 malih crnaca (1974)
