U prvih pet minuta španske mini serije (od 6 epizoda) “El cuco de cristal” imaćemo nekoliko time-jump (vremenskih skokova-šokova) između 2004,2005 i 2023 godine ali ne brinite ništa…tako će biti do kraja serije. Navići će te se… a kada uključe i neku drugu vremensku liniju (napr. 1979 godinu) ni tada vam neće biti teško za praćenje.
Jer, “Kristalna kukavica” ima prilično jednostavan zaplet.
Nakon što mlada doktorka Clara (a nakon otkrivene smrtonosne srčane mane zbog koje završi u komi) dobije novo srce ona (nošena neobjašnjivom željom) uspeva da otkrije kom donoru je ono (srce) pripadalo.
Kontaktira majku poginulog mladića i odlazi u posetu njoj (majci) u malo mesto koji bi neki rekli i da je mestašce.
A svako malo misto (mada je u duši uvik čisto) krije tajne. Pošto je u pitanju Netflix serija pretpostavljate da su te tajne povezane sa ubistvima i misterioznim nestancima određenih osoba (a pošto je u pitanju Netflix uglavnom su te osobe devojke).
“El cuco de cristal” je snimljen po istoimenom romanu Javier Castillo čija su već dva romana ekranizovana na Netflix-u u vidu serije The Snow Girl aka La chica de nieve aka Devojka u snegu (2023-2025-?).
I ovde susrećemo motive kojim se Castillo bavio i u prethodnim svojim delima/serijama i generalno, kada pogledate/pročitate dovoljno ovakvih priča a u doba striming hiperprodukcije teško da možete očekivati da ćete videti nešto novo i mnogo drugačije.
Zbog toga i ne smemo biti previše strogi prema samom zapletu (sama misterija i nije naročito “misteriozna”) već se ponadati da su karakteri zanimljivi i upečatljivi.
Napr. lik Cataline (glumi je Catalina Sopelana koju smo gledali ove godine u El jardinero aka Vrtlar (2025)) je prilično površan i zaista ovde postoji samo zato što je donela odluku da pronađe ko je donor njenog srca. Hoću reći, bez nje i bez tog podzapleta, ovo sve je komotno moglo da se fino ispriča i iz nečije druge perspektive.
Tu je i Itziar Ituño koju znamo/volimo iz La casa de papel aka Money Heist (2017-?) prve 2 sezone i koja nije kriva što glumi lik kojeg vidimo i u dešavanjima iz 2004/2005 i u dešavanjima iz 2023 (malo je nejasno zašto je radnja smeštena baš u 2023 godinu ali verovatno i nije bitno) što je veoma vidljivo u scenama sa njenim mužem (koji nestaje te 2005 godine) jer glumi ga upadljivo mlađi glumac. (u stvari, proverih sada, razlika je ipak samo 7 godina ali eto šta kamera i nedostatak šminke i plastičnih operacija učine od lepe žene…mislim ona ostane i dalje lepa…da ne bude neke sumnje 🙂 )
“El cuco de cristal” pati od Netflix sindroma suvišnih epizoda (umesto šest četiri bi bilo idealno) i takođe joj je peta, pretposlednja, kompletno u flešbek fazonu (u dalju prošlost) što bi nas verovatno užasno nerviralo da se emituje jednom nedeljno te da moramo čekati praktično dve nedelje (između četvrte i šeste epizode) na rasplet ali na sreću…bindžujemo.
Svakako su sami karakteri (bili sociopate ili obični nesrećnici) daleko uverljviji i realniji nego neki koje smo gledali u sličnoj seriji koja se praktično pojavilo u gotovo isto vreme kao i ova te to jeste plus.
Opet, u moru ponude kada na Netflix-u naletite na nešto što ne vređa mozak ali istovremeno i nema neke potrebe da utrošite vreme na to (jer vreme je dragoceno i uvek možete, ako već želite gledati neku seriju, pronaći bolje) konačno ocena ne može biti bolja.
Na skali od (1-5) ocena: 2+/3-
recenzija: DeHičkok
