“Death of a Unicorn” je crna komedija-horor-satira koja predstavlja rediteljski debi Alexa Scharfmana, koji je takođe napisao i scenario. Rađen u produkciji A24 okupio je zanimljivu glumačku ekipu, na čelu sa Paul This is 40 (2012) Ruddom i Jenna Ortega koji glume oca i ćerku Elliota i Ridley, koji su se uputili na vikend odmor “snova” kod Elliotovog poslodavca, bogatog vlasnika farmaceutske kompanije Odella (glumi ga Richard E. Grant Can You Ever Forgive Me? aka Možete li mi ikada oprostiti (2018)).
Na tom putu pregaziće misteriozno magično stvorenje, jednoroga. Misleći da je mrtvo Elliot ga ubacuje na zadnje sedište i gepek sa idejom da se otarasi leša tokom večeri jer i onako već kasni na ovo druženje za koje veruje da će mu omogućiti promociju u kompaniji i značajno uvećanje prihoda, sa sve nadom (kako sebi i svojoj ćerki pokušava da opravda) da će nakon nekoliko godina imati dovoljno para za bezbrižan život, jer to je “obećao svojoj ženi na njenoj samrtnoj postelji” pre godinu dana.
Film je sniman u Mađarskoj tokom 2023 godine.
Porodica ovih tajkuna-farmaceuta je galerija stereotipnih karaktera (majku koja se bavi filantropskim radom glumi Tea Leoni, sina bonvivana Will Detroit (2017) Poulter) koji su ovde, kao i svi ostali likovi, predstavljeni kao karikature i uopšte nije teško pogoditi u kom smeru će se odvijati radnja filma kada se otkrije da krv jednoroga (a potom i ostali delovi tela) imaju magična lekovita svojstva (Odell je na početku filma smrtno oboleo i smešten u invalidska kolica a pretpostavljate kako će izgledati nakon “konzumiranja” jednoroga, plus je čovek vlasnik farmaceutske kompanije).
Upravo ta karikaturalnost svih likova (uključujući i Paul Rudda i Jenna Ortega) doprinosi da poslednja polovina filma, kada otkrijemo, tačnije potvrdimo ono što je već nagoveštavano, da jednorog ima svoju porodicu koja žudi za osvetom, i kada se, kao, “Death of a Unicorn” pretvori u horor sa opakim čudovištima u smrtonosnom pohodu doprinosi da taj deo filma bude i najmanje zanimljiv, gotovo dosadan.
Namera autora da ovo bude kritika finansijske elite, malograđanštine, umišljenosti, banalnosti se svodi na karikaturalnost i kalambur a ono što je trebalo ostati groteskno prerasta u trivijalno.
Možemo poštovati namere ali u konačnici bitni su samo rezultati.
Na skali od (1-6) ocena: 2+
