Uvod: Dugo nisam, sa ovakvim guštom, gledao neku seriju na Netflix-u kao “Something Very Bad Is Going to Happen“. Možda je zadnji put bilo tako sa “Baby Reindeer” ali o toj odličnoj seriji eto na ovom sajtu još nisam napisao ni reč.
Kad već pominjem “Baby Reindeer” zgodno je imati u vidu da je Weronika Tofilska režirala epizode i jedne i druge serije. Takođe, odmah da se ogradim, ne tvrdim niti je “Something Very Bad Is Going to Happen” na nivou “Baby Reindeer” ali ako volite neobične, pomalo a i puno mračne i pomalo komične priče gde baš i ne možete naslutiti put kojim će nas voditi, mada znamo da nas na kraju čeka “nešto veoma loše što će se desiti” ovo jeste serija za vas.
Razrada: Već na početku znamo da nas u finalu čeka jedna veoma nelagodna scena venčanja dvoje mladih i vidimo lokve (nečije) krvi u hodnicima mesta gde se to venčanje odvija.
Nakon tog uvodnog minuta vraćamo se pet dana u prošlost u trenutku kada Rachel i Nicky (zaista izvrsni Camila Morrone i Adam DiMarco) putuju kolima (jer Rachel ima strah od letenja) na udaljeno imanje Nicky-ijeve familije koje se, naravski, nalazi izolovano u šumi a gde će se odigrati njihovo intimno (za mali krug prijatelja i porodice) venčanje.
Taj put (u prvoj epizodi) pratiće niz bizarnih događaja, od bebe ostavljene u usamljenom automobilu na nekom odmorištu u sred noći preko našeg sablasnog Zlatka Burića koji u jednom, takođe praznom, noćnom baru prati Rachel sve do toaletne kabine.
Prva epizoda a potom i druga je veoma atmosferična i zlokobna mada priznajem da ništa strašnije od Jennifer Jason Leigh u njoj nećete videti. Nažalost, nije u pitanju nikakva maska, Jennifer zaista izgleda sada ovako
Elem, te prve dve epizode se poigravaju noćnim morama (ili nečim što mislimo da jesu), “Rozmerinom bebom” i gomilom drugih filmova i priča u kojima se junakinja nađe na nekom udaljenom mestu u kome se svi ponašaju veoma sumnjivo i preteće a kriju se iza nekakvog kulta, satane ili večnog života i sličnih stvari
Dakle, sve nam je manje/više poznato i čekamo šta će nam to ponuditi kao objašnjenje i priznajem da sam mislio da će ovo razvlačiti svih 8 epizoda (i nisam se tome radovao). A onda, na kraju druge epizode, dobijemo nekakvo prihvatljivo rešenje tj. odgovore i priča krene u totalnom drugom smeru…o kome ne želim niti ću reći ni reč jer upravo je neočekivanost i originalnost jedna od vrilina ove serije.
Treća epizoda je i najgora i verujem da će mnogi gledaoci odustati već nakon prve dve a ostali posle te treće (psihoterapeutske) epizode.
Ali oni hrabriji, tvrdoglaviji i tolerantniji produžiće dalje i, takođe verujem, uživati u ovoj seriji gotovo do samog kraja.
Ima u njoj raznih pojednostavljenih stvari/rešenja (kao ta da se sve informacije mogu naći posetom jednom matičnom birou) i zaista možda nećete biti ubeđeni u razloge zašto je neki lik upravo postupio onako a ne ovako ali imajte u vidu nekoliko stvari.
Haley Z. Boston autorka koja je kreirala ovu seriju (i producirala/napisala) ima tek 28 godina i ovo je njen prvi projekat u takvoj ulozi.
Kompletno je režirana/napisana iz ženske perspektive i ovo jeste metaforična priča o braku i o tome šta ta “institucija” znači sada i nekada i svako od nas koji se kretao tim “putevima” prepoznaće ovde gomilu skrivenih i ne skrivenih poruka i detalja kroz koje smo i sami prošli.
Zaključak: Kao što napisah, do samog kraja sam uživao u svakom minutu ove serije i bilo kao da sam čitao neki super zabavnu gotsku horor romansu smeštenu u savremeno doba i možda mi se samo nije svideo sam kraj…nakon kraja.
I ne zato što šta se desilo nego zato što je to nešto što jednostavno i nisam baš voleo da se desi…pričam o kraju posle kraja…dakle oni koji pogledaju seriju znaće na šta mislim.
Opet i taj kraj je bio očekivan logički završetak košmara koji smo gledali.
Na skali od (1-5) ocena: 4-/3+
recenzija: DeHičkok
