Četiri godine nakon dešavanja u prvom delu brat i sestra (Finney i Gwen) moraju ponovo da se suoče i sa svojim strahovima i sa Hvatačem (The Grabber) koji ih sada progoni u snovima.
Pre četiri godine, trinaestogodišnji Fin ubio je svog kidnapera i uspeo da pobegne. Tako je postao jedina žrtva koja je preživela Hvatača. Ali, pravo zlo nadilazi smrt… i telefon ponovo zvoni.
iz reklamnog materijala
Itan Hok, četiri puta nominovan za Oskara, vraća se kao Hvatač, u najmračnijoj ulozi u svojoj karijeri, željan da se osveti Finu (Mejson Temz), preteći iz groba njegovoj mlađoj sestri, Gven (Madlen Makgro).
Prvi deo je bio zaista solidan primer savremenog horor filma koji je pružio Ethan Hawke da nam pokaže i onu drugu “zlu” stranu svog glumačkog talenta ali pre svega beše to film koji je svom uspehu dugovao i blistavim kreacijama dece glumaca (koje nas nisu izneverili ni u nastavku).
Istovremeno, kao zaokružena priča, zaista nisam video razlog da mu je potreban i nastavak a kada sam video trejler i “čuo” ideju tj. da se monstrum u ljudskom obličju sada vraća u snovima kao neka vrsta Fredi Krugera moja očekivanja da će ovo biti dobro postala su minimalna.
Ovog puta u svojim snovima Gven vidi krvave događaje koji su se odigrali dvadesetak godina ranije u zimskom hrišćanskom kampu na Alpskom jezeru. Tri dečaka su ubijena (jednog od njih glumi klinac iz serije From (2022-) kojeg sam nedavno gledao i u komediji Splitsville o kojoj vam još dugujem tekst) na najgrozomornije načine i sada, iz prošlosti a putem snova, pozivaju Gven da im pomogne tj. da pronađe njihove ostatke/tela.
Sa druge strane Fin pokušava da otera loše snove i sećanja na prošle događaje povremenim tučama u školi i redovnim konzumiranjem marihuane. Takođe, više se ne javlja na zvono telefona u telefonkoj govornici.
Ipak, kada shvati da je “vrag odneo šalu” i da će Gven samostalno (tj. sa svojim dečkom) otići u zimski kamp da istraži misteriju i Fin im se pridružuje na tom putu dok snežna oluja postaje sve jača i jača.
“Black Phone 2” me je pozitivno iznenadio. Sve vreme sam očekivao da će doći trenutak kada će ovaj novi koncept Fredi Krugera na klizaljkama konačno propasti kroz led jezera tj. da će se desiti nešto scenaristički loše ali Scott Derrickson uspeva da sve konce drži “iznad vode” i da se dovoljno dobro drži logike dešavanja/zbivanja/uzroka i posledica u okviru ovako zamišljene realnosti u kojem su se našli naši likovi.
Sa vizuelne strane ovo je veoma lep film. Zimski pejzaži su maksimalno dobro iskorišćeni u kreiranju atmosfere a način kojima nam Derrickson jasno prikazuje šta je san a šta je stvarnost i u onim sekvencama u kojima se san i java prepliću je i inovetan i razumljiv.
Mada razumljivo slabiji od originala “Black Phone 2” uopšte nema razloga da se stidi svojih rezultata u godini koja je bila izuzetno plodonosna za dobre horor filmove.
Predugo nismo videli na velikom platnu vragolije Fredije Krugera te nam i Hvatač može utoliti “glad”.
Osnovna mana, osim neoriginalnosti, je to što je definitivno predug (i tempo i krajnji efekat bi bio bolji da je skratio/izbacio neke scene u ovom gotovo dvosatnom ostvarenju) i taj što u nekim trenucima možda i previše igra na sigurno te prave tenzije/straha za naše junake gotovo i da nema.
Da je bio hrabriji i ocena bi bila bolja.
Na skali od (1-6) ocena: 3
