Na kraju početnog osvrta od pre nekih mesec dana napisao sam sledeće:
” Uvek postoji opasnost da nas na kraju sporogorućeg fitilja dočeka PUF umesto BOOM, kao i da se kompletan utisak o ovoj seriji sruši kao kula od karata u poslednje tri epizode “
Outsider se nije završio sa tim nekakvim (ne)očekivanim BOOM-om, ali definitivno, epilog koje nam je doneo scenarista/kreator ove serije Richard Price je daleko od PUF-a i svakako se uklapa u svet i atmosferu Austsajdera.
Ne ulazeći na spojler teritoriju reći su samo da se glavna zavrzlama razrešava negde na sredini epizode a da se ostatak bavi epilogom sudbina onih koji su preživeli.
Umesto eksplozivnog kraja Richard Price nam pruža jedan tihi i dostojanstveni emotivni krešendo i prilku da se oprostimo od naših junaka koje smo pratili 10 epizoda. Ne znam kako je to Stiven King zamislio u svojoj knjizi ali ovde tiha patnja deluje upravo primereno i odmereno.
Istovremeno ta vrlina je i glavna mana ovog serijala naročito za one koje su očekivali da će se “Autsajder” baviti nekakvim velikim kataklizmičnim dešavanjima koji će uticati na kompletnu ljudsku populaciju. Za te stvari vam ostavljam neka druga dela Stivena Kinga a trenutno ni on vam nije potreban…
Dovoljno je samo baciti pogled kroz prozor.
“The Outsider” ostaje jedna intimna priča o običnim ljudima koji se nađu zahvaćeni talasom neobičnih nadprirodnih i neljudskih okolnosti. “The Outsider” je priča o običnim ljudima koji se u teškim vremenima oslanjaju na, neki put namerno zaboravljene i zapostavljene, ljudske vrline zbog kojih se i razlikujemo od ostalih živih bića.
Na solidarnost, volju i veru…na humanost.
Na skali od (1-5) ocena: 4 –
recenzija: DeHičkok
