Tajne arhive (br.7): Planes, Trains and Automobiles aka Avioni, vozovi, automobili (1987)

Putovanje iz Njujorka do Čikaga nikada nije bilo ovako zabavno
Tajne famoznih "mističnih sveski" (bilo ih je ukupno 2)se nastavljaju u ovoj ,sedmoj, epizodi dugovečnog serijala pod imenom "Tajne arhive". Ovog puta film koji predstavljamo je verovatno jedan od omiljenijih svakome od nas koji ga je imao priliku odgledati u doba vetrova rata...
24.8.1990, poslednji dani poslednjeg “bezbrižnog” leta…

Pomalo je bezobrazno od mene da ovaj klasik filmske komedije iz osamdesetih pomešam sa tekstom koji će se baviti i nekim nimalo lepim temama ali sećanja upravo tome i služe… Da neke stvari učine daleko srećnijim nego što to realno jesu bile a druge još mizernijim nego što treba….

Jer ta, devedeseta, upravo to leto, za mene i za moju porodicu beše predivno. Na reformama čoveka pod imenom Ante (Marković) moji roditelji, obični radnici sa skromnim primanjima, počeli su da dobijaju plate koje i u današnje doba deluju nedostižno.

Otac bibliotekar, majka socijalna radnica. Možete misliti kako smo živeli… Ali u tom kratkom periodu, od leta ’89 do početka ’91, doživeo sam da i mi eto živimo “kao sav normalan svet”. Sa dve radničke plate. Mislim, ne bi stigao onaj video rekorder da im nije plata prešla magičnih 1000 maraka.

A to leto devedeseto beše magično pre svega zbog našeg odmora u Bugarskoj. Te dve nedelje, po prvi i po, siguran sam, poslednji put u životu osetio sam se kako izgleda biti šeik. Dobro, ne baš kao onaj “Šeki, šeki” iz Brenine pesme…

ali kao neko ko je u Bugarskoj mogao da iznajmi kočiju od restorana do hotela ili napr. da sa burazerom praktično zakupi kompletnu video igraonicu na ceo dan.

E sad…da ne pomislite pogrešno. Glavni razlog našeg “šeiklizma” beše to što su Bugari bili užasno siromašni i za par maraka si mogao da živiš kao car (a i kao prosjak). Nevolja beše to što te godine, u toj Bugarskoj, i nisi mogao na nešto pametno da iskoristiš to svoje “bogatstvo”.

Prodavnice su im bile prazne, Koka Kolu i Mars čokoladice smo morali da kupujemo u tom jednom komisionu/djuti šopu, a u toj pomenutoj igraonici, najnovija igra beše PacMan i jedan poluživi filiper.

Ali, bilo smo carevi…bili smo šeici…

Za to vreme…tamo negde u nekoj zemlji po imenu Jugoslavija neki su počinjali sa probama rata… a i Šeiklizme su zamenili Šešeljizmi…i sve je vodilo ka kataklizmi….

Kada sam te 1990 gledao “Avione…” pojma nisam imao ko je ovaj baja sa slike

U filmu John Hughes-a (Uncle Buck (1989)) snimljenom odmah nakon mega uspešnog Ferris Bueller’s Day Off aka Slobodni dan Ferisa Bjulera (1986) pratimo putešestvije uštogljenog marketinškog stručnjaka Neal Page-a (Steve Martin) koji, pošto poto, želi da provede Thanksgiving (znate već, to je onaj novembarski američki praznik kome se najviše raduju ćurke) sa svojom porodicom.

Problem je što je Neal u Njujorku a ćurka, tj. porodica, u Čikagu. Kakve ga nevolje očekuju videćemo već na početku u urnebesnoj sceni potere/potrage za taksijem ali to je samo početak. Neal će ubrzo shvatiti da će mu neizbežan saputnik u ovoj avanturi biti trgovački putnik (prodaje one alke za tuš zavese) po imenu Del Griffith. Njega, u piždami i bez nje, glumi naravno John Candy.

Omiljenja filmska pidžama iz 1987

“Avioni, vozovi i automobili” ima nekoliko antologijskih scena. Takođe ima i super glumački tandem jer neurotični Steve Martin i naizgled, naivno dobroćudni John Candy, koji Neal-a non stop, iz “najboljih namera” uvaljuje u probleme, ovde perfektno funkcioniše. Nemoguće je više zamisliti drugu dvojcu glumaca u ovim ulogama…

Istovremeno, “Planes, Trains and Automobiles” uspeva da bude i duboko sentimentalan pa čak i životno gorak u nekim trenucima, upravo u onim kada je to i potrebno. Ta druga, intimna, dimenzija donosi filmu dodatni i neočekivani dubinski sloj koji ga čini jednim od klasika američke komedije iz osamdesesetih.

I zašto onda “samo” pet kao ocena ? Ne znam, ima nešto u njemu i tada i sada (kada sam ga nedavno odgledao) što mi nedostaje da bi ga uvrstio u istinska remek dela. Da li je to zbog tempa i povremenih, retkih, ne baš uspelih fora ne znam…

Svakako, baš zbog toga što i nije savršen, “Avioni, vozovi i automobili” su mi bili i ostali jedan od omiljenih filmova koje svima, ako slučajno još niste, preporučujem da pogledate….vredi svaki minut….

Na skali od (1-6) ocena: 5-

Biograf
Biograf

Direktor, vlasnik i suvlasnik kompanije BVIZ LTD koja je osnovana sa ciljem obeležavanja, praćenja i čuvanja ugleda lika i dela Bozze Vampira iz Zemuna. Poslednjih godina, nakon što se Bozza povukao iz javnog života, BVIZ LTD na čelu sa sjajnim Biografom, krpi kraj sa krajem pišući recenzije onih filmova koje je, uglavnom, retko ko i gledao a još ređe i čitao (te recenzije)...

- autor je svih epizoda na ovom sajtu

Nagrade:
VEMI za najbolji night soap (1999, 2001);
VOSKAR za sporedne efekte (2003);
VULICER za najbolji roman u kategoriji "Romani sa Bozzom Vampirom" (2004)

V- je prvo slovo reči VAMPIR

Articles: 1129

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.