Propustio sam i Equalizer-a i John Wick-a te 2014 godine a kada sam konačno pogledao Wick-a on je već postao kultni klasik i Equalizer se pominjao samo u kontekstu nekakve lošije kopije.
Prava istina je da je “The Equalizer” premijeru imao u septembru 2014 godine a Wick u oktobru te ako je neko od nekog kopirao to mora da je Kianu Rivs Denzel Vošingtona, zar ne ?
Naravno, nema tu nikakve “kopije” jer oba filma se zasnivaju na starim žanrovskim postulatima priča o usamljenim osvetnicima. Plus, Wick popizdi na rusku mafiju zbog svog psa a Robert (Denzel Washington) zbog ruske prostitutke (Chloë Grace Moretz).
I tako, nisam imao nikada preteranu želju zbog tih, pokazaće se, loših “informacija” koja su kružili o Pravedniku te sam propustio i drugi deo.
Tek kada se pojavio treći koji se trenutno daje u bioskopima i ima solidne kritike, plus je radnja smeštana u Italiji, odlučio sam da uplovim u svet Roberta McCall-a bivšeg pripadnika marinaca i tajne službe koji vodi naizgled jedan običan život sve dok mu se neki kriminalac ne zameri…njemu ili nekom koga smatra bliskim.
Onda nastaje pakao za sve njih.
“Pravednik” je originalno bio uspešna tv serija iz osamdesetih u kojoj je Edward Woodward (znate ga iz The Wicker Man aka Čovek od pruća (1973)) sređivao nesrećne zločeste bandite.
Zahvaljući Denzelu “The Equalizer” nije samo još jedan od sličnih “osvetničkih” filmova jer on svojom harizmom i glumom donosi dodatni kvalitet i prosto je uživancija gledati i slušati njegove monologe ili ubitačne kratke replike.
Da mi oproste ljubitelji Džona Vika (kojeg inače takođe veoma volim) gluma Kianu Rivsa i Denzela Vašingtona je kao zemlja i nebo i šteta je što Rivs nije nešto bolji glumac jer onda bi Vik bio super i kada priča (mada, generalno u tim filmovima on veoma malo priča što treba ceniti).
Meni se prvi deo “Pravednika” izuzetno dopao i smatram ga, za razliku od mnogih, i najboljim iz ove trilogije.
Ocena za njega je:
Na skali od (1-6) ocena: 4-
I drugi deo je solidna akcija koja donosi par iznenađenja koje nisam očekivao ali nekako nema ono što je najviše krasilo prvi deo a to je jednostavnost zapleta.
Ovde je on (zaplet) komplikovaniji a opet rasplet prilično iskonstruisan i maksimalno pojednostavljen.
Na skali od (1-6) ocena: 3
Treći deo je smešten u Italiju što mi je uvek plus.
Sticajem okolnosti (ranjen) Robert se zatekne u jednom prelepom gradiću na Siciliji kojeg teroriše, naravno, mafija i nema mu druge nego da ih sve do poslednjeg istrebi…
“Pravednik 3” (koji iz nekog razloga kod nas ima podnaslov “konačno poglavlje”) je zanimljiv i dobar sve do trenutka kada Robert krene u taj obračun sa mafijom.
Tada se scenaristički/logički/motivaciono film gotovo raspada na sitne deliće i nema šanse da ne osetite da filmu nedostaju (ili možda nisu ni snimljeni ?) neki ključni delovi koji bi nam “objasnili” zašto neko u nekom trenutku čini upravo takve stvari.
Meni je najzanimljiviji deo filma bila uloga veterana Remo Girone kojeg mi stariji pamtimo iz serije “Hobotnica” u kojoj ne samo da je nadživeo nesrečnog inspektora Katania već je stigao i do poslednje sezone te serije.
Dakle, uprkos uvek dobrom Vošigtonu klimava ocena za treći deo.
Na skali od (1-6) ocena: 3-/2+
p.s. “Džon Vik” je svakako bolja “trilogija+1”
