Nakon gledanja filma “Mercy” Timura Bekmambetova, režisera koji stoji iza takvog remek dela kao što je Abraham Lincoln: Vampire Hunter (2012), a u kome glume Chris The Tomorrow War (2021) Pratt i Rebecca Mission: Impossible – Fallout (2018) Ferguson, u glavi mi se vrtelo nekoliko pitanja.
Glavno, zašto ovaj film košta čitavih 60 miliona dolara a taj budžet je možda odgovor i na drugo pitanje, odnosno zašto se “Mercy” u produkciji MGM ali pre svega Amazon-a i našao u bioskopima kada je i svojim konceptom i ambicijom (a konačno i rezultatom) idealan za “direct to streaming” tržište.
U bliskoj budućnosti, detektiv (Chris Pratt) bude optužen za ubistvo svoje žene. Pred revolucionarnim AI sudom, ima samo 90 minuta da dokaže svoju nevinost sistemu kome je i sam pomogao da zaživi. Kako se odbrojavanje približava kraju, granica između pravde, istine i tehnologije postaje sve tanja — a njegova sudbina sve neizvesnija.
iz reklame
Znači u toj nekoj bliskoj budućnosti veštačka inteligencija (koju ovde otelotvoruje Rebeka Ferguson a sve sa značajnim grimasama jer osim mimike i didaktike i nema čime drugim da nam pokaže svoj lik veštačkog sudije koji donosi konačnu odluku) brzo i efikasno obavlja suđenja za najteže zločine i u trenutku kada se lik Kris Prata nađe vezan u stolici ispred ekrana i hologramskih projekcija svi koji su izvedeni na ovaj sud su i osuđeni…i pogubljeni.
U tih 90 minuta koje ima na raspologanju optuženik ima takođe na raspolaganju i pomoć specijalne polcijske jedinice i samog AI (Rebeke) da upotrebi sve njihove resurse u pokušaju da dokaže svoju nevinost.
Znači, može da gleda sve dostupne video snimke, može da šalje policiju na neku lokaciju i zahteva da razgovara sa svedocima itd i itd…
Kada ubrzo shvatite koji je jedini način da oni koji su podvrgnuti ovom sudu mogu da se “odbrane” shvatate zašto ni jedan prethodnik nije u tome uspeo i zašto upravo Pratt ima neke šanse da bude prvi koji će uspeti.
Hoću reći ne samo da morate biti detektiv nego morate biti i deo jedinice koja radi ove istrage da bi ste uopšte imali predstavu koje su vam mogućnosti i kako da ih iskoristite za pokušaj hvatanja pravog krivca (kad već tvrdite da ste nevini).
Mada realno bez mnogo smisla (a naročito kako je primenjena) ova premisa “Mercy” je svakako zabavna i u prvih sat vremena ne mogu reći da mi “Milost” nije bila dovoljno interesantna.
Najveći deo filma Pratt sedi i mi gledamo kako komunicira putem raznih “ekrana” sa drugim osobama ili gledamo u nekakvom kvazi dokumentarnom (nalik na onu staru rijaliti seriju “Cops”) stilu (na istim ekranima) kako policija sprovodi istragu.
To dovodi sve do početnog pitanja zašto ovakva produkcija košta 60 miliona dolara (mislim, jedini SF elemenat a za koji je trebao nekakav specijalni efekat jesu leteći policijski motori).
Kada se otkrije ko stoji iza svega (što se da naslutiti već negde u prvoj trećini) “Mercy” nepotrebno kreće u nekakav akcioni spektakl koji i zbog načina na koji je snimljen a naročito zbog potrebe da Pratt malo i ne sedi gotovo da nema “milosti” za gledaoce svojim oduglovačenjem i preterivanjem (a da ne pominjem logičke autogolove praćene zabrinutim Fergusonovkinim grimasama) zbog kojih “Mercy” nije dobar film…ali u tom B segmentu svakako bi mogao funkcionisati da mu je i budžet bio B (doduše, živimo u svetu u kome je 60 miliona dolara, barem što se tiče holivudske produkcije, zaista i mali budžet).
Na skali od (1-6) ocena: 2+/3-
