Za razliku od Barbike na drugom masnom listu (od bureka) i nismo naišli nešto mnogo Biografovih beležaka o ovom filmu. Mislim, naišli smo na zapisani vic o tome šta rade crnci u tunelu i apsolutnom mraku ali ne želimo takve stvari da objavljujemo na ovom mestu. Da bi ste u potpunosti shvatili šta se dešava na ovom mestu morate pročitati prethodni tekst a verovatno i onaj pre njega...
Još dok je trajala odjavna špica Barbie (2023) stupio sam u mračnu susednu bioskopsku dvoranu. Film je već počeo ali nadao sam se da kasnim samo par minuta.
Mada je “Ukleta kuća” tek započela svoj premijerni život sala je bila gotova prazna.
Uvalio sam zadnjicu u prazni red na sredini i usredsredio sam pažnju na dešavanja na ekranu. Krajičkom oka primetih da je još neka prilika ušla nakon mene u salu i da je sela negde iza mene.
Upravo je išla scena sa ovim likom sa kikicama (Rud Gulit) sa slike koji objašnjava grupi turista da duhovi ne postoje i da je sve to izmišljotina.
Znao sam da je film u stvari imaginacija/ekranizacija jedne od Diznijevih “vožnji” tj. da je zasnovana na jednom od njihovih kultnih segmenata iz zabavnog parka Diznilend, kao što su bili Jungle Cruise aka Avantura u džungli (2021) ili “Pirati sa Kariba” (koji su proslavili Amber Heard)
Takođe znao sam da je u pitanju film pretežno sa crnačkom glumačkom postavom. Da li zato što su radnja odigrava u Nju Orleansu ili zato što je i prva verzija od pre 20 godina bila sa Edi Marfijem u glavnoj ulozi nije ni bitno.
Bitno je da se veći deo filma odvija u polumračnim sobama “uklete” kuće a da kada gledate crnce u mraku…
ovde smo morali da cenzurišemo onaj vic i neka druga Biografova trabunjanja o tome kako mu se učinilo da mu se ona prilika koja je ušla nakon njega u salu iznenada prišunjala iza leđa jer osim što bi ste pomislili da je rasista pomislili bi ste da je i paranoik.
“Hauntend Mansion” jeste namenjen mlađoj publici ali ne znam koliko će im ova fantazija prepuna “crtanih” specijalnih efekata i klišeja sa duhovima stvarno prijati.
Podnošljiva ali preduga bez mnogo (uspešnog) humora, sa solidnim kastom u jednom ne mnogo solidnom bledunjavom filmu koji je sasvim zasluženo potonuo na blagajnama jer je u pitanju preskupa (157 miliona dolara) Diznijeva ekstragavanca izgubljena u vremenu i prostoru.
Bilo je vreme da prožurim na treću (besplatnu) projekciju te ni ovde nisam ostao na odjavnoj špici ali vidim da beše neki lepi ples u pitanju.
Na skali od (1-6) ocena: 2+
p.s. dok sam jurcao u treću salu zakleo bih se da me je neko sledio…
