“The film premiered at the 2017 Sundance Film Festival and was released in the United States on August 4, 2017, by the Sundance Institute, receiving acclaim from critics.“ ovo je sa WIKI page.
A ovo “Columbus didn’t get any Oscar love, but it was one of the best movies of 2017” je odavde. Dok napr. NewYorkTimes piše “The existence of a debut as confident and allusive as “Columbus” is almost as improbable as the existence of Columbus, Ind., where the movie is set.”
FilmSchoolRejects.com nam poručuju “One of the Year’s Best Films Is a Quiet Stunner Worthy of Discovery“.
Ja vam na sve to kažem: “Svašta !?”. A zna se koga ćete pre poslušati.
Casey (glumi je Haley Lu Richardson koju navodno znam iz filmova “The Edge Of Seventeen” i “Split” što je sigurno istina ali se njenih uloga ne sećam) je tinejdžerka iz grada Columbus koja je odlučila da napravi pauzu nakon mature. Radi kao pomoćno osoblje u lokalnoj biblioteci, opsesivno razmišlja o arhitekturi (Columbusa) kojom bi volela profesionalno da se bavi, a uskoro saznajemo da je jedan od glavnih razloga što je i dalje tu, njen odnos sa majkom (glumi je Michelle Forbes koju eto pamtim, i to pre svega po liku detektivke iz vrhunske serije “Odeljenje za ubistva aka Homicide: Life on the Street“)
Na Casey će najviše uticati slučajno poznanstvo sa znatno starijim Jin Lee (kojeg pak glumi John Cho iz odličnog “Searching“) koji stiže u Columbus jer je njegov otac, čuveni arhitekta, neposredno pred predavanje na univerzitetu doživeo šlog i završio u komi.
I tako, dok se njih dvoje druže i pričaju neke “zanimljive” priče o arhitekturi (koju Jin prezire) i životu, režiser Kogonada postavlja svoju statičnu kameru na mesta gde ćemo imati najbolji uvid u građevine koje ove naše protagoniste okružuju, ili napr. uglavnom pravilne geometrijske oblike u dubini njihovih kuća i stanova gde borave.
Kogonada je jedino ime/pseudonim pod kojim je poznat ovaj umetnik, video esejista koji se u tim svojim esejima bavim nekim velikim filmskim autorima koje očigledno voli, poput Hičkoka, Tarantina i napr. Ozu-a na kojeg ovaj njegov filmski debi i najviše pokušava da liči.
Vizuelno, “Columbus” izgleda stvarno skockano i upečatljivo i to je prvo što ćete primetiti u njemu. Ima tu i elemenata Kjubrika, i raznih arhitektonskih pravaca u kojima su različiti objekti napravljeni u Columbusu, te ne sumnjam da ako vas arhitektura interesuje ovaj film možete pustiti i uživati u njemu…dok preko audija ide neka vaša omiljena muzika sa youtube-a.
Problem koji ja imam sa ovim filmom je suštinski. Dijalozi koji naši junaci vode su uglavnom nezanimljivi, dugi periodi ćutnje osim monotonosti možda donose dovoljno vremena da se divimo tim dugim kadrovima ali svakako veoma testiraju strpljenje u ovih 105 minuta.
Nemam ništa protiv statičnih drama u kojima se mnogo toga ne dešava ali da bi me one privukle moraju da imaju znatno jače adute od lepih slika. Mada, verovatno bih i ja, na kraju projekcije ovog filma na nekom festivalu ustao i aplaudirao…pre svega samom sebi jer sam ga izdržao do kraja.
Na skali od (1-6) ocena: 3 –
